Gasovi i nadutost u stomaku – uzroci i prirodna rešenja

Gasovi nastaju kao normalan deo procesa varenja. Tokom razgradnje hrane i rada crevnih bakterija prirodno se stvaraju određene količine gasova, koje organizam uglavnom izbacuje bez većih problema.

Međutim, kada se gasovi nagomilaju ili se sporije kreću kroz digestivni trakt, mogu se javiti nadutost, pritisak, grčevi, podrigivanje i neprijatan osećaj punoće u stomaku.

Povremena nadutost najčešće nije razlog za zabrinutost. Često je povezana sa načinom ishrane, gutanjem vazduha, određenim namirnicama ili velikim obrocima.

Ipak, kod nekih ljudi česte tegobe mogu biti povezane i sa intolerancijama na hranu, zatvorom, poremećajima varenja, stresom ili drugim problemima digestivnog sistema.

Kako prirodno smanjiti gasove i nadutost

Kod povremenih gasova i nadutosti često mogu pomoći relativno jednostavne promene svakodnevnih navika.

Najvažnije je utvrditi šta konkretno izaziva tegobe. Umesto potpunog izbacivanja velikog broja namirnica, korisnije je pratiti reakciju organizma i postepeno menjati način ishrane.

Pored promena u ishrani i svakodnevnim navikama, kao prirodna podrška kod nadutosti može se koristiti i Vila Pure Belly Support, formulacija koja sadrži digestivne enzime i biljne sastojke namenjene podršci varenju nakon obroka.

Promenite način ishrane

Jedna od najjednostavnijih mera jeste sporije jedenje. Manji zalogaji i temeljno žvakanje hrane mogu smanjiti količinu progutanog vazduha i olakšati varenje.

Umesto nekoliko veoma obilnih obroka, nekim ljudima više odgovaraju manji obroci raspoređeni tokom dana. Tako se smanjuje naglo rastezanje želuca i osećaj prepunjenosti.

Probiotičke namirnice mogu doprineti raznovrsnosti crevne flore. Prirodni izvori uključuju jogurt, kefir i različite vrste fermentisane hrane.

Probiotici postoje i u obliku suplemenata, mada efekat može da se razlikuje u zavisnosti od soja mikroorganizma i problema zbog kojeg se koriste.

Mrežna meta-analiza 81 randomizovanog kliničkog ispitivanja sa ukupno 9.253 učesnika sa sindromom iritabilnog creva pokazala je da su samo određeni probiotski sojevi i kombinacije bili efikasni za pojedine simptome, uključujući nadutost.

Čajevi protiv nadutosti

Biljni čajevi tradicionalno se koriste kod digestivne nelagodnosti, grčeva i nadutosti.

Različite biljke mogu se koristiti pojedinačno ili u jednostavnim kombinacijama:

• Nana i komorač: mogu se pripremiti tako što se približno jedna kašičica nane i semena komorača prelije sa 250 ml vrele vode i ostavi oko 10 minuta.
• Đumbir: napitak se može napraviti od približno 1 cm svežeg korena koji se iseče ili izrenda i prelije vrelom vodom.
• Kamilica: tradicionalno se koristi kod osećaja težine i nelagodnosti u stomaku.
• Anis i kim: često se koriste kod gasova i otežanog varenja, samostalno ili kao deo biljnih mešavina.

Nana je predmet i kliničkih istraživanja, mada se ona uglavnom odnose na enterički obloženo ulje nane, a ne na čaj.

Meta-analiza 10 randomizovanih ispitivanja sa 1.030 pacijenata sa sindromom iritabilnog creva pokazala je bolji efekat ulja nane od placeba na ukupne simptome IBS-a i bol u stomaku, ali su neželjeni efekti bili češći, a kvalitet dokaza ocenjen je kao veoma nizak.

Biljni čajevi, međutim, nisu zamena za pregled i lečenje ukoliko su simptomi izraženi, dugotrajni ili se često ponavljaju.

Kretanje i masaža stomaka

Lagano kretanje nakon obroka može doprineti normalnoj pokretljivosti digestivnog sistema.

Kratka šetnja umerenim tempom u trajanju od približno 10 do 15 minuta nakon jela može pomoći varenju i kretanju gasova kroz creva.

Korist fizičke aktivnosti kod pojedinih funkcionalnih digestivnih tegoba podržavaju i klinički podaci.

Sistematski pregled i meta-analiza 15 randomizovanih ispitivanja sa ukupno 1.359 pacijenata sa funkcionalnom dispepsijom pokazali su poboljšanje simptoma kod programa fizičke aktivnosti, uz poboljšanja zabeležena i za osećaj punoće u gornjem delu stomaka i bol.

Veoma intenzivan trening neposredno nakon obilnog obroka, sa druge strane, može izazvati dodatnu nelagodnost.

Masažu treba izvoditi nežno i bez jakog pritiskanja.

Ovakve tehnike mogu biti naročito prijatne osobama koje mnogo sede ili se malo kreću tokom dana.

Najčešći uzroci gasova i nadutosti

Uzrok nadutosti nije isti kod svih ljudi. Nekome će smetati određena hrana, dok će kod druge osobe problem više biti povezan sa načinom jedenja, količinom hrane ili sporijim pražnjenjem creva.

Zbog toga je korisno pratiti kada se tegobe javljaju, koliko dugo traju i da li su povezane sa određenim obrocima ili svakodnevnim navikama.

Hrana koja izaziva gasove

Određene namirnice mogu doprineti većem stvaranju gasova tokom varenja. Među najpoznatijim primerima su mahunarke, kao što su pasulj, sočivo, leblebije i grašak.

Kupus, brokoli i slične vrste povrća takođe kod nekih ljudi mogu izazvati izraženiju nadutost.

Kod intolerancije na laktozu mlečni šećer se ne razgrađuje dovoljno u tankom crevu, pa dospeva u debelo crevo, gde ga bakterije fermentišu.

Rezultat mogu biti gasovi, nadutost i osećaj težine.

Iako su vlakna važna za normalan rad creva, veoma naglo ili prekomerno povećavanje njihovog unosa može privremeno dovesti do pojačanog stvaranja gasova.

Zbog toga je bolje količinu vlakana povećavati postepeno, kako bi digestivni sistem imao vremena da se prilagodi.

Brzo jedenje i gutanje vazduha

Način na koji jedemo može imati veliki uticaj na količinu vazduha koja dospeva u digestivni trakt.

Brzo jedenje, veliki zalogaji i nedovoljno žvakanje mogu dovesti do gutanja veće količine vazduha, što se naziva aerofagija. Taj vazduh kasnije može izazvati podrigivanje, pritisak i osećaj nadutosti.

Sama učestalost ispuštanja gasova nije nužno znak problema. Istraživanja koja navodi NIDDK pokazuju da ljudi u proseku ispuštaju gasove oko 8 do 14 puta dnevno, dok se i do približno 25 puta dnevno može smatrati normalnim.

Kada se želudac naglo napuni velikom količinom hrane, varenje može biti sporije, a osećaj težine i pritiska izraženiji.

Posebno obilni obroci neposredno pred spavanje mogu dodatno pogoršati tegobe, jer organizam nema mnogo vremena za varenje pre odlaska na počinak.

Intolerancije i problemi sa varenjem

Ako se gasovi i nadutost često javljaju nakon iste vrste hrane, moguće je da postoji određena intolerancija ili povećana osetljivost digestivnog sistema.

Jedan od najčešćih primera je intolerancija na laktozu.

Kod osoba koje ne proizvode dovoljno enzima laktaze, mlečni šećer se ne razgrađuje u potpunosti, pa može izazvati gasove, nadutost, osećaj težine i druge digestivne tegobe.

Nadutost se može javiti i kada postoji problem sa normalnim prolaskom sadržaja kroz creva.

Kod zatvora gasovi mogu duže ostajati zarobljeni u digestivnom traktu, što pojačava osećaj pritiska i punoće.

Prekomerni rast bakterija u tankom crevu takođe može biti povezan sa učestalim gasovima i nadutošću i obično zahteva stručnu procenu.

Infekcija bakterijom Helicobacter pylori može biti povezana sa iritacijom želuca i tegobama kao što su nelagodnost u gornjem delu stomaka, osećaj punoće i otežano varenje.

Helicobacter pylori je veoma rasprostranjena infekcija. Velika meta-analiza koja je obuhvatila podatke iz 111 zemalja pokazala je da je procenjena globalna prevalencija kod odraslih tokom perioda od 2015. do 2022. godine iznosila oko 43,9%.

Stres i hormonske promene

Digestivni sistem je usko povezan sa nervnim sistemom, zbog čega stres i anksioznost mogu uticati na varenje.

Kod nekih ljudi stres može promeniti brzinu kojom se hrana kreće kroz digestivni trakt, povećati napetost u stomaku ili učiniti osobu osetljivijom na normalnu količinu gasova u crevima.

Zbog toga se tokom stresnih perioda mogu češće javljati nadutost, grčevi i osećaj težine.

U istraživanju na skoro 6.000 odraslih osoba, veća izraženost simptoma povezanih sa gasovima bila je povezana sa višim nivoom životnog stresa i anksioznosti, kao i sa lošijim fizičkim i mentalnim kvalitetom života.

Promene nivoa hormona mogu uticati na zadržavanje tečnosti, pokretljivost creva i subjektivni osećaj nadutosti.

Zbog toga se kod nekih žena tegobe mogu pojačavati u određenim fazama ciklusa ili tokom većih hormonskih promena.

Kako sprečiti ponovno javljanje nadutosti

Prevencija se uglavnom zasniva na prepoznavanju ličnih okidača i održavanju navika koje podržavaju normalno varenje.

Jedite manje obroke i odvojite dovoljno vremena za jelo.

Sporije žvakanje može smanjiti količinu vazduha koju gutate i pomoći da se osećaj sitosti primeti pre nego što dođe do prejedanja.

Vođenje kratkih beleški o ishrani i simptomima može pomoći da se uoče obrasci koji nisu odmah očigledni. Na primer, tegobe se ne moraju javiti neposredno nakon obroka, pa je korisno pratiti šta je konzumirano tokom čitavog dana.

Dovoljno sna, redovna fizička aktivnost, vežbe disanja i druge tehnike opuštanja mogu dodatno pomoći osobama kod kojih se digestivne tegobe pogoršavaju tokom stresnih perioda.

Kada treba posetiti lekara

Povremeni gasovi uglavnom su normalna pojava, ali učestala ili dugotrajna nadutost ne treba automatski pripisivati samo hrani.

U zavisnosti od tegoba, njihovog trajanja i drugih simptoma, lekar može preporučiti dodatne analize ili preglede kako bi se utvrdilo da li postoji intolerancija na određenu hranu, problem sa varenjem ili neko drugo stanje koje zahteva lečenje.

Česta pitanja

Zaključak

Gasovi su normalan deo procesa varenja, ali njihovo često i neprijatno nakupljanje može biti povezano sa vrstom hrane, načinom jedenja, gutanjem vazduha, stresom ili određenim problemima digestivnog sistema.

Biljni čajevi poput nane, komorača, đumbira, kamilice, anisa i kima mogu se koristiti kao dodatna mera kod blaže digestivne nelagodnosti.

Kratka šetnja nakon obroka, blaga masaža stomaka i lagano istezanje takođe mogu pomoći kada je osećaj nadutosti povezan sa zarobljenim gasovima.